Sećanje na 1999: Dani i ljudi koje ne smemo zaboraviti

Sa porukom da niko nikad ne treba da oseti nedaće rata, budući da je on uzaludan a heroji
bivaju zaboravljeni, Udruženje za zaštitu prava boraca i građana, obeležilo je 26. godišnjicu
početka NATO bombardovanja na našu zemlju. NATO agresija na SR Jugoslaviju počela je 24.
marta i trajala je punih 78 dana.
Polaganjem cveća na spomenik "Njihovoj vernosti" po 26. put obeležena je godišnjica velikog
stradanja našeg naroda. Iako zvaničnih podataka nema, smatra se da je u NATO
bombardovanju život izgubilo 1000 vojnika i preko 2000 civila. Subotica je meta bila sedam
puta. 
 U najgore vreme, kada je NATO zasipao zemlju bombama, na odsluženju redovnog vojnog
roka, raspoređen na prostoru Kosova i Metohije, našao se Danijel Rapić. Sa ove vremenske
distance, svestan je da mu tamo nije bilo mesto. 
- Imao sam 19 godina. Borbe su bile svakodnevno, pamtim kako su nas starešine vodile kroz te
borbe, ima puno toga da se ispriča. Sada vidim da mi tamo nije bilo mesto. Mogao sam da

izgubim život, danas ne bih imao svoje sinove, a jednostavno ne vidim za šta sam se borio.
Mnogi životi su, nažalost, izgubljeni. Proveo sam tamo svih 90 dana. U našoj jedinici bilo je 45
ljudi, bilo je dvoje teško ranjenih u nekim operacijama. Ja sam bio član 125. motorizovane
brigade. Mi smo proglašeni za Narodne heroje - kaže Danijel Rapić, ratni veteran. 
Na poziv otadžbine, odazvali su i Branko Lulić i   Andrija Anika koji su ratne dane proveli na
teritoriji Vojvodine.
- Bio sam ovde u Subotici, u Prvoj kasarni, gde sam i mobilisan, a kasnije smo izlazili na teren,
uglavnom na teritoriji Vojvodine. Pre toga sam bio vojnik 20. motorizovane drinske divizije u
Valjevu. Pošto sam bio relativno mlad, tek sam izašao iz vojske, i odmah sam se vratio,
otadžbina me zvala. Sad ne znam da li je to pametno ili ne  - kaže Lulić Branko, dok Andrija
Anika, veteran od početka devedesetih pa sve do 1999. dodaje - Ja sam lužio  u Bosni, za
vreme rata, a 1999. sam bio rezervista, kada nas je oradžbina pozvala. Bili smo raspoređeni
ovde u Vojvodini, za razliku od naših saboraca, koji su bili na Kosovu I Metohiji, na Košarama.
Za razliku od naših saboraca koje je na Kosovu i Metohiji zateklo gore stanje, mi smo dobro
prošli. 
Ratni veterani na današnji dan još jednom šalju poruku da niko ne bi trebalo da iskusi ratno
stanje i sve što rat donosi. 
- Te 1999. godine poginulo je šestoro Subotičana, vojnika i rezervista. Poruka je da bi trebalo da
se sećamo i da se okupljamo na ovaj dan. Da više nikad rata ne bude. Da naša deca, naši
sinovi, naši roditelji i naše žene nikada ne osete to što nosi rat. Borimo se ni za šta. Generali se
okite ordenjem.  a mi se vraćamo obogaljeni - kaže Aleksandar Panić, iz Udruženja za zaštitu
prava boraca i građana.
Izvor : www.subotica.com