Polaganjem venaca i cveća kod Spomenika „Balada vešanih“ obeležena je 83. godišnjica od
stradanja 15 subotičkih rodoljuba, koje su fašističke okupacione vlasti osudile na smrt vešanjem
ispred današnje zgrade suda. Kako se njihova žrtva ne bi zaboravila i kako bi se sećanje na
događaje iz 18. novembra 1941. godine preneli na mlađe generacije, uz SUBNOR, lokalnu
samoupravu i druge organizacije, cveće su na spomenik položili i učenici Osnovne škole „Ivan
Goran Kovačić“ i Politehničke škole.
- Naša uloga je da ovu ideju prenosimo mladim generacijama i učenicima, da istaknemo da se
sloboda brani i da se branila životom i da je to najviša odlika vremena u kome živimo. Potomci,
mi koji živimo posle tih vremena, baštinimo tu slobodu i to mladima moramo reći da se
podsećaju kako na ovaj dan, tako i ostalih datum - poručio je Aleksandar Toković, predsednik
Gradskog odbora SUBNOR-a.
- Mi treba da znamo šta se ovde zaista događalo, jer se nikad ne zna šta se ponovo može
dogoditi. Iako je Subotica bila van velikih ratnih događanja, suprotno od toga imala je veliki broj
ratnih žrtava. Ponaosob je pobrojano 7032 žrtva, imenom i prezimenom, gde su poginuli. To je
jedan užasno veliki broj, a zašto se to dogodilo, pa zato što je jedna polovina stanovništva bila s
jedne, druga s druge strane, prosto takav je bio rat. Zato je bitno pokazati deci da je potrebno
čuvati dobar odnos među narodima, da ne treba nasedati na provokacije, jer svaki rat počinje
podizanjem međunacionalnih tenzija. Treba deca, a i mi stariji da budemo svesni već u prvim
trenucima kada to krene, kudo to vodi - nadovezao se politikolog, Zvonko Stantić.
Ono što je malo poznato, jeste da je na smrt bilo osuđeno ukupno 24 osobe, međutim, njih
devetoro je u poslednji čas pomilovano i to dok su stajali u redu za vešanje.
- Moj otac je bio osuđen na smrt i u poslednjem momentu je stiglo pomilovanje na 15 ili 20
godina robije, ne sećam se. Majka je isto prisustvovala, to je bilo stravično, bila je u drugom
stanju sa mnom i to je i bio razlog što je otac dobio pomilovanje i onda je deportovan u logor
Dahau, gde je dočekao oslobođenje - priča Geza Babijanović.
Na mestu gde su fašisti obesili 15 mladih antifašista, među kojima je bila i jedna žena, 1967.
godine podignut je Spomenik „Balada vešanih“ vajara Nandora Glida, koji je i sam kao mladić
preživeo strahote koncentracionih logora.
- Prijavite se kako biste postavili komentar