Vozači koji se premišljaju oko kupovine starijeg polovnjaka - bolje da požure. Sve je izvesnije da će i u Srbiji pasti rampa na uvoz četvorotočkaša sa "evro 3" standardom, kojih je na našim putevima trenutno oko 60 odsto, pišu "Novosti".
Struka pozdravlja zabranu uvoza "trovača". Pošto neke zemlje nameravaju da "proteraju" i "evro 5" - očekuju veću ponudu "mlađih" polovnih vozila na našem tržištu. Uvoznici korišćenih automobila, s druge strane, uvereni su da je ovaj scenario preskup za naš standard.
Automobili sa "evro 3" u Bosnu i Hercegovinu se ne uvoze još od 2016. godine, a od ove godine ni "evro 4". Crna Gora od lane ne prima vožene "trojke", a za nove su digli standard na - "evro 6". Sve je izvesnije da ni Srbija neće žmuriti na veliko zagađenje za koje su odgovorni stariji modeli. Ma koliko bi radi zdravlja rado vozili kvalitetnije i mlađe modele, prosečnim kupcima u Srbiji su oni i dalje nedostupni, jer za "ljubimca" mogu da izdvoje - oko 2.000 evra.
- Trenutno imamo 100 automobila i od njih svega deset ima "evro 5" motor - kažu na jednom placu u Čačku. - Sve ostalo je "evro 3" i "evro 4". To je realnost kupaca u našem okruženju. Oni mogu da kupe automobile do 3.000 evra. Radnik u fabrici, koji prima minimalac, ne može da odvoji 10.000 evra za kola. Na našim putevima su i vozila koja su daleko ispod "evro 3" standarda, a od "evro 5" smo još daleko. To je sve lepa ideja, ali sa ovakvim platama teško dostižna. Dodatan problem je što u inostranstvu ne može više lako da se kupi ni "evro 4". Ranije su na Zapadu vozili auto tri godine, ali i kod njih se trend menja, pa ih koriste i po deset godina.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Milan Vujanić, potvrđuje da je platežna moć građana mala, ali, ipak, očekuje drugačiji rasplet.
- Nemačka će vrlo brzo zabraniti korišćenje "evro 5" automobila i preći na "evro 6" - smatra Vujanić. - To znači da će porasti ponuda polovnjaka mlađih od 14 godina. Nemci neće imati kome drugom da prodaju te automobile. To je način da podmladimo vozni park. Nažalost, standard diktira kvalitet života, pa mi sebi ne možemo da priuštimo čistiji vazduh.
Rampa na uvoz ne bi trebalo da se odnosi na korišćenje već dopremljenih automobila. Ključnu ulogu u motivisanju kupaca da u budućnosti biraju ekološki prihvatljivija vozila, morala bi da ima država.
- Mogla bi da stimuliše ljude da voze automobile sa "evro 5" ili "evro 6" motorom tako što će smanjiti carinu na njihov uvoz i omogućiti jeftiniju registraciju - kaže Vujanić. - I sada je prihvaljtivije da vozila troše plin, pa bi bilo očekivano da to država pospeši poreskim olakšicama, a u praksi je suprotno. Država naplaćuje svoju taksu. Sličan je odnos i prema bezbednosti. Znamo da treba da se vežemo u kolima. Ali, uređaj koji bi vozača opominjao da neko nije vezan, u Srbiji se oporezuje.
Rešenje u subvencijama
Veliko zagađenje ne samo u Beogradu, već i u ostatku Srbije, u momentu kada ne rade toplane i individualne kotlarnice, bez sumnje ukazuje na to da ono većim delom potiče od saobraćaja - kaže Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine. - Godišnje uvozimo između 100.000 i 150.000 polovih vozila sumnjivog kvalitet. Deo sredstava iz budžeta mogao bi da se odvoji za subvencije za kupovinu električnih ili hibridnih vozila. Hrvatska u ovakve subvencije ulaže dva miliona evra, a Slovenija dvostruko više.
Izvor: www.novosti.rs