VZL Oštrač

      Malu čak šta više neprimetnu radnju na kojoj piše „Oštrač“ u dvorištu zgrade Dimitrija Tucovića obilaze svakoga dana mesari, domaćice, tesari i druge zanatlije kojima je oštrač potreban.
      Laslo Vojnić Z. već dugi niz godina usluge obavlja besprekorno i samim tim stiče ugled poznatog majstora oštrenja.

      Laslo je završio zanat autoelektričara, ali zbog nepronalaženja posla u to vreme, Laslo se prihvata ovoga sa kojim se danas ponosi.

    Laslo je jednostavno shvatio da „sve dok ima noževa, biće i posla za njega“.
 
    Radnja „VZL Oštrač“ je počela sa uslugom oštrenja noževa, a zatim cirkulara a danas broji veliki niz materijala za koje Laslo vrši usluge.

    Za ovaj posao mora se biti izuzetno spretne ruke, treba imati „labave zglobove“, treba se uneti u posao, treba znati sastav materijala, jer svaki je nož za sebe specifičan po materijalu sa kojim se pravio.
 
    Noževi se sada prave od tri-četiri razna materijala i po nekoliko puta su iskovani i presavijani. Tačno se vidi koliko listova ima na njemu kada se pogleda kroz mikroskop. Međutim, takav kvalitet noževa nije za naš džep, zato ja i radim ovaj posao – kaže Laslo Vojnić Z., koji o noževima zna toliko da bi i knjigu mogao da napiše.

    Noževi i posao oštrača nisu jedina ljubav ovog starog majstora. Laslo se bavi kuglanjem, a na nekim regionalnim takmičenjima osvajao je mnoge nagrade i medalje, sa svojom ekipom.

Subotičkog već dobro poznatog oštrača po kvalitetu obrade i oštrenja raznih sečiva možete pronaći u ulici Dimitrija Tucovića 4, u dvorištu.
 

    Nož je prvi alat. Čovek ga razvija od pamtiveka, sa tehnološkom predanošću i umetničkom posvećenošću. Deo je opreme svakog vojnika, pilota, lovca, planinara i nezaobilazni eksponat u zbirkama kolekcionara. Dep je tradicije većine naroda.

Dobro sečivo u 21. veku čini kvalitetan čelik i drugi ne manje važni plemeniti prirodni ili vrhunski sintetički materijali.
Osim važnosti materijala za izradu oštrice, posebno je značajan postupak oštrenja. Većina sečiva ima konveksnu oštricu, na jednoj ili obe strane, zavisno od tipa noža (bodež ili klasično sečivo).

Konveksno sečivo ima profil koji omogućava lako prodiranje u materijal koji se seče, a zatim oštrica sama izbacuje isečeni komad preko sebe.

Ovako oštrenje je dobro i sa aspekta mašinskog oštrenja u proizvodnji, kao i kasnijeg oštrenja na terenu.

Zavisno od tipa noža, na sečivu se izrađuju i produžene krivine, koje olakšavaju dranje kože i smanjuju zamor ruke.

Izrada noževa nije samo stvar tehnologije, već i svojevrsna umetnost. Oštrice noževa se graviraju ručno, uz dodatak platine i zlata.

Drške noževa se ukrašavaju srebrom, zlatom, titaniumom, prirodnim biserima i kristalima (Lapis Lazuli, Tirkiz, Malahit).

Za futrole noževa se koristi mašćena ovčija i govedja koža, debljine 4-5 mm sa posebnim umecima (vodjicama) za oštricu.

                                                           ŠTA JE POTREBNO ZNATI O NOŽEVIMA?

Ako poklonite nož ili upaljač, simbolično se daje sitan novac - da ne dođe do svađe.   Nikad ne primajte nož na poklon. To donosi zlu sreću.    Sa nožem koji kupite potrebno se upoznati, kako se ne bi okrenuo Vama.

Istorija izrade mačeva se proteže hiljadama godina pre naše ere a prvi zabeleženi podatci dolaze iz drevnog Japana negde oko 800 godine nove ere. Najpoznatiji mačevi iz tog doba su "Samurajski mačevi" ili "KEN" čiji dizajn, snaga i jačina, prevazilaze sve današnje poznate vrste mačeva. Ovi mačevi su imali savršeno izbalansiranu težinu, tako da je izuzetno lako bilo baratati sa njime. Pravi Samurajski mač se kovao isključivo od plemenitog čelika, koji se 25 godina obrađivao i presavijao. Ovi mačevi su bili u stanju preseći svilenu maramu ako se samo ispustila na njegovu oštricu, a njih su obično nosili najbolje obučavani samurajski vojnici i carevi. Danas se ovi mačevi mogu naći u muzejima i privatnim japanskim provincijama, gde se prenose sa kolena na koleno već vekovima.

Prezentacija male i čuvene Subotičke radnje "VZL Oštrač".